О књизи: 2016 / Сећања на летовање код баке су ружичаста и магична, а приче које су ми тетке причале су мистериозне. Катарина Хагена говори о женама једне породице, преплићући судбине три генерације. Роман о забораву и сећању, дирљив, дивно смешан, а истовремено мудар. Када је Бетина умрла, Ирис је наследила њену кућу. После толико година, Ајрис се поново налази у старој кући своје баке, где је проводила летњи распуст и облачила се са рођаком. Она лута собама и баштом, кроз свет у коме је време стало. У овом свету црвена рибизла побеле преко ноћи, сузе се могу сачувати, дрвеће двапут цвета, села нестају, а жене искре из прстију. За то време врт је постао дивљи. Након што је пала са јабуке, Бетина је прво постала расејана, затим заборавна, и на крају више није препознала ништа и никога, чак ни своје три ћерке. Ирис је читаву недељу живела сама код куће. Она не зна да ли жели да задржи ову кућу. Она се купа у Црном језеру, прима госте, љуби брата своје бивше девојке и префарба зидове. Лутајући од собе до собе, на додир проналази успомене које је заборавила: Шта је деда заиста радио пре него што је отишао у рат? Који мушкарци су волели Бетинине ћерке? Ко је јео јабуке директно са семенкама? Ирис се коначно сећа ноћи када се догодила несрећа њене рођаке Розмари: шта је Розмари радила на крову зимске баште? Да ли је још нешто желела да јој каже, Ирис? Ирис схвата да постоје различити облици заборава и да је сећање само једно од њих..